Мара Огенови
улиа Видови
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ
СВЕТОГ СЕРГИА У ПАРИЗУ*
Институт е основан 25. априла 1925. и представа приватну установу за високо
образовае. Као такав прихваен е у Француско, где ради под покровите-
ством Париске академие. Институт се налази под управом Руске православне
архиепископие у западно Европи. На Западу постое чак три руске урисдикци-
е што представа прилично сложен проблем, актуелан и данас. Наиме, након
Револуцие, формирана е Загранична Црква у Сремским Карловцима, кoа данас
има 15-20 епископа на свим континентима. Постоее епархие, основане ош у
деветнаестом веку, одвоиле су се од Московске патриаршие због комунистич-
ког режима, а нису пристале ни уз новоосновану Заграничну цркву настоеи да
избегну потпуни раскол. Америчка епископиа е пак функционисала аутоном-
но, помиривши се на крау са Москвом, након чега е добила статус аутокефалне
Америчке православне Цркве. Но, ен статус ош ние разашен. Западное-
вропски егзархат е под урисдикциом Цариграда. Сам Институт, основан у вре-
ме митрополита Евлогиа, имао е мисиу да образуе свештенике и лаике, кои
е активно служити у Православно Цркви и кои е е представати у екумен-
ским диалозима, као и у религиозном и друштвеном животу земе у коо живе.
Институт е имао нарочито велики знача и углед у прво половини XX века, о
чему сведочи и велики бро Француза кои су тада примили Православе.
Историа
1) Оснивае
Током XIX века, едан део париске регие населили су немачки лутерани кои су
1850. саградили и своу цркву. Након Првог светског рата, француска влада е
та посед понудила за продау. У то време е у Француско постоала православ-
на заедница саставена од руских верника, прогнаних из отабине ош 1917.
године, у време Револуцие. Митрополит Евлогие (Георгиевски), ихов духов-
ни воа, е управо у то време био у потрази за храмом кои би им служио као ме-
сто за литургиско сабрае, али и као богословиа коа би обучавала будуе све-
штенике егове епархие.
Захваууи задивууем елану оснивача, иховом узаамном потпомага-
у, као и скромним и често анонимним прилозима од стране броних руских
емиграната, али и других значаниих донатора, какав е био др он Мот, успе-
шно су створени неопходни фондови. Као плод оваквог деловаа, коначно е из-

* Institut de theologie orthodoxe Saint-Serge, Париз, 2002.
2
М. ОГЕНОВИ, . ВИДОВИ
вршена и куповина цркве и помоних зграда, управо на дан св. Сергиа Радое-
шког, 18. уна 1924. Подстакнут овим неочекиваним подудараем, митрополит
Евлогие е одлучио да Институт стави под заштиту св. Сергиа како би указао
на егову духовну везу са руском традициом, али и како би показао да е Ин-
ститут Св. Сергиа у потпуном сагласу са наставом предаваном на Руским ду-
ховним академиама, кое су затворене ве првих година Револуцие.
2) Процват
Од почетка е митрополит Евлогие обезбедио сараду са групом професора,
теолога и чувених религиозних мислилаца, кои су ве били допринели духовно
обнови Цркве у Русии почетком XX века. Наистакнутии меу има били су:
протоере Сергие Булгаков (1944), марксистички економиста, кои се вратио
вери и православном предау, аутор броних теолошких дела, историчари Ан-
тоние Карташов (1961) и Георгие Федотов (1948), философи Борис Више-
славцев (1950) и протоере Василие Зенковски (1962), протоере Георгие
Флоровски (1979), пионир нео-патристичког богослова и екуменског покрета
кои 1926. прелази у Париз, на Институт, где предае патрологиу на предлог
протоереа Сергиа Булгакова. Свети Оци су привлачили егов ум ош од сту-
дентских дана у Одеси. Сада им се окренуо потпуно. Открио сам да е то мо
истински позив говорио е Флоровски. Време проведено на Институту Св.
Сергиа било е напродуктивнии период еговог стваралачког живота. Ту су
настала егова набоа списатеска дела. Одатле се пронела егова богослов-
ска слава по целом свету. Током Другог светског рата боравио е у Швацарско,
угославии, Прагу, да би се 1945. године вратио у Париз, на Институт, али ова
пут као професор догматског и моралног богослова. Флоровски 1948. год. на-
пушта Француску и одлази у Америку, у уорк, на Богословску академиу Све-
тог Владимира. У време немачке окупацие Париза ситуациа на Институту Св.
Сергиа е била изузетно тешка. Тадаши секретар Института е забележио:
Проф. Г. П. Федотов на путу, у Америци; архимандрит Касиан на Свето
Гори; о. Гергие Флоровски у Швацарско; о. Н. Афанасев на угу Францу-
ске. Немaмо готово никакве везе са осталим заграничним Русима. Иако е ситу-
ациа била тако тешка, на Институту е, едан од троице редовних студената на
прво години, био Александар Шмеман. У летопису Богословског института те
године (1942.) стои: Сталне ваздушне узбуне, хладноа, глад, нема струе, не-
ма никаквог превоза. Отац Александар се касние сеао тих ратних година:
Рат и окупациа су били заиста хероско време Института. Професори су држа-
ли предаваа студентима, кои су седели у леденим учионицама, у капутима и
рукавицама, празног стомака На ега су на Институту навеи утица извр-
шили о. Никола Афанасев, прoфесор црквеног права кои му е приближио ев-
харистиску еклисиологиу, као и о. Киприан Керн, професор патрологие, е-
гов велики приате и духовник. Године 1944. бива поставен за асистента на
катедри за историу Цркве под руководством проф. А. В. Карташова. Пошто е
магистрирао код проф. А. Карташова он почие да држи курсеве историе ране
и византиске Цркве. 1951. на позив, тада ве декана на Академии Светог Вла-
димира, о. Г. Флоровског, сели се у Седиене Државе. едан од многих бисера
ове установе свакако е и о. ован (Теофилович) Маендорф црквени истори-
чар и патролог светског гласа, едан од врхунских носилаца паламистичке об-
нове савременог православног богослова. ега е митрополит Евлогие про-
извео у чин чтеца и у чин ипоакона. Студирао е у исто време на Париском уни-
верзитету (Сорбони) и на Богословском институту Св. Сергиа. На Институту е
L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИА У ПАРИЗУ
3
дипломирао 1949. године, 1958. године е докторирао на Сорбони. Потом е поста-
вен за професора црквене историе на Институту. Идуи за примером Флоров-
ског, Верховског и Шмемана, о. ован е 1959. прешао у Америку на Академиу
Светог Владимира. Од чувених професора ове установе никако не смемо да забо-
равимо ни протоереа Николаа Афанасева (1967), историчара и стручака за ка-
нонско право, новозаветног егзегету Касиана Безобразова (1965) и Леона Занде-
ра (1964). Сва ова имена остау живо сведочанство богословске науке и религи-
ске мисли, а ихови радови су итекако допринели упознавау западног света са
Православем.
Мало пре избиаа Другог светског рата Институт Св. Сергиа е добио пра-
во да додеуе степен магистра и доктора теологие.
Од самог почетка Институт е узео значано учеше у настауем екумен-
ском покрету и егови професори су учествовали на свим великим меународ-
ним конференциама кое су довеле до формираа Светског Савета Цркава, са
коим остае у стално саради у различитим областима егове активности.
Као едан од православних представника, отац Александар Шмеман, учествуе
на I конференции Светског Савеза Цркава у Амстердаму. Сматрауи да су са-
мозадовона равнодушност, страх и праведничка ароганциа православних
према Западу знак духовне оболелости и несвесне капитулацие пред истим
Западом, Шмеман од тог времена започие свое неуморно, активно и одговор-
но учеше у диалогу измеу православа и хришанског Запада. Веома се ин-
тересуе за збиваа у свим хришанским црквама, поготово за теолошки препо-
род (повратак изворима!) и литургиски покрет, кои су тих година били ак-
туелни у француском римокатолицизму. Проучава литургиско богослове,
философиу времена и херменеутику Пасхе Жана Даниелуа, Луа Буеа и дру-
гих водеих француских теолога. Учествуе на многоброним конференциама,
скуповима и разговорима са римокатолицима и протестантима, увек непоколе-
биво, аргументовано и смирено заступауи и сведочеи Православе. Меу-
тим, како се та екуменски диалог све више претварао у интернационално-ин-
терконфесионални екуменистички покрет са наглашеним западним идеолошко-
политичким конотациама и претензиама а нарочито после левичарских за-
страеа тог покрета (Ватиканског концила, 19621965, и еговог левичар-
ског заокрета унутар римокатолицизма као и подршке Светског Савета Цркава
комунистичким револуциама и марксистичким покретима у земама треег
света) Шмеман све мае контактира са екуменистичким покретом, критику-
уи екуменизам као секуларистичку идеологиу, да би коначно, неколико го-
дина пред упокоее по сведочеу еговог сина Сергиа потпуно прекинуо
контакте са тим покретом.
Од 1953. Институт организуе едном у току године Седмицу литургиских
студиа на коо присуствуу брони литургичари и то различитих хришанских
вероисповести. Након Другог ватиканског концила на кои е Институт послао
посматраче, професори са Института Св. Сергиа су били позивани да држе пре-
даваа на Институту за екуменске студие у Паризу.
Основан првенствено с цием да образуе православне свештенике за руске
заеднице у диаспори, Институт Св. Сергиа е убрзо постао религиски и духов-
ни расадник кои е образовао на стотине свештеника, епископа и теолога, кои
су служили по разним земама где е Православе пустило свое корене.
3) Савремено стае
На Институту се предаваа последих двадесетак година одржавау на
L O G O S
4
М. ОГЕНОВИ, . ВИДОВИ
француском езику. Отац Никола Озолин, професор иконологие, едан е од наза-
пажениих савремених професора и привлачи пажу многих кои се интересуу за
православну икону. Професор Никола Лоски, син чувеног Владимира Лоског, на
Институту предае историу Цркве на Западу, а егов син, Андре Лоски, доктор
литургиског богослова такое е професор на Институту. Отац он Брек предае
биоетику, едан нови предмет, досад углавном незаступен на православним тео-
лошким школама. На Институту су предаваа држали и митрополит Амфилохие
Радови и епископ Атанасие евти.
У склопу Института постои и капела посвеена св. Сергиу са изузетно бо-
гатим богослужбеним животом.
Редовне студие на овом Институту трау четири године. Након прве године
полаже се испит и добиа се прва диплома. Потом следе ош три године, након
коих се добиа велика диплома. Данас на Институту постои око 20 редовних
студената и око 100 ванредних. На магистарским и докторским студиама данас
има око 70 студената. Студенти ове установе су млади уди из целог света: Руси-
е, Украине, Белорусие, Естоние, САД, Либана, Холандие, Швацарске, Бугар-
ске, Камеруна, Србие Студентски живот у Паризу отвара велике могуности.
Доступне су броне и изузетно богате библиотеке и истраживачки центри. У са-
мом граду постои око 20 православних парохиа.
Управа
Управу Института чине:
Ректор, егово преосвештенство Сергие (locum tenens Гаврило), архие-
пископ руских православних цркава у западно Европи, под урисдикци-
ом Васеенске патриаршие
Декан, протоере Борис Бобринско
Инспектор, протоере Никола Озолин
Савет Института чине професори
За дописно теолошко образовае задужени су:
Протоере Никола Црнокрак
Кристина Глазер, асистент

За све студенте заинтересоване за детание информацие о Институту Св. Сер-
гиа обавуемо web и е-mail адресу:
web: http://www.saint-serge.net
е-mail: saint-serge@wanadoo.fr
Листа професора и предмета
Протоере Борис Бобринско Догматско богослове
Г. Жереми Созеску Философиа
Протоере Никола Црнокрак Нови завет, Аскетско богослове
Г. Жан Колозимо Патрологиа
Архим. Григорие (Папатомас) Канонско право
Га Франсоаз Жанлин Стари завет, Мариологиа
Протоакон ов (Getcha) Историа Цркве
акон Жак Легран еврески и латински език
Г. Андре Лоски Литургиско богослове
L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИА У ПАРИЗУ
5
Г. Никола Лоски Историа Цркве на Западу
Г. Никола Осоргин Црквено поае
Отац Никола Озолин Пастирско богослове и Омилитика, Иконологиа
Отац Ивко Панев Агиологиа
Г. Димитри Шаховско Историа Руске цркве, Руска философиа
Г. Мишел Ставру Догматско богослове
Га Софи Ставру Грчки език
Г. Жуст Ванросам Историа Цркве
Г. Бертран Вержели Морално богослове
Програм студиа
Прва година
1. Стари завет (Увод у Стари завет, Петокиже и Историске киге)
2. Нови завет (Увод у Нови завет, Синоптичка еванеа)
3. Историа Цркве (Увод у историу Цркве, Рана Црква и Васеенски сабори)
4. Патрологиа (Увод у патрологиу, Апостолски Оци, Апологете, Грчки и ла-
тински Оци преникеског периода)
5. Догматско богослове (Увод у догматско богослове, Триадологиа, Космо-
логиа)
6. Литургиско богослове (Увод у литургиско богослове, Смисао покретних
и непокретних празника)
7. Аскетско богослове (Аскетски писци ихова дела о православно духовно-
сти)
8. Агиологиа (Схватае светости од библиске агиологие до савременог бо-
гослова)
Друга година
1. Стари завет (Пророци и пророчке киге)
2. Нови завет (Дела апостолска, Павлове посланице, Посланице акова, Петра и
уде)
3. Историа Цркве (Црква у Византии и оснивае словенских цркава, Помесне
цркве)
4. Патрологиа (Оци IV и V века)
5. Догматско богослове (Антропологиа, Грех, Христологиа)
6. Литургиско богослове (Евхаристиа)
7. Канонско право (Извори канонског права)
8. Мариологиа (Мака Божа у Православно Цркви)
9. Грчки език
Треа година
1. Стари завет (Псалми и Поучне киге)
2. Нови завет (Списи апостола ована)
3. Морално богослове (Православна антропологиа)
4. Патрологиа (Црквени Оци од 6. века)
5. Догматско богослове (Еклисиологиа, Ангелологиа)
6. Литургиско богослове (Свете тане све осим Евхаристие)
7. Канонско право (О Цркви)
8. Иконологиа (Увод у иконологиу, Теолошке и историске основе)
L O G O S
6
М. ОГЕНОВИ, . ВИДОВИ
9. еврески език
Четврта година
1. Историа Руске Цркве
2. Историа Цркве на Западу (Периодизациа историе Цркве на Западу. Доба Ка-
ролинга. Главни спорови у 11. веку. Период схоластике. Усмереа у периоду
пре Реформацие. Реформациа и Контрареформациа. Савремени период.)
3. Пастирско богослове (Свете тане данас)
4. Поае (Устаени и Васкрши канон)
5. Историа философие (Увод у историу философие)
6. Историа руске философие (Предаваа почиу упознаваем са средовеков-
ном мишу и наставау се студиским изучаваем касниих мислилаца и
питаа коа су они поставали православу.)
7. еврески език
8. Грчки език
9. Латински, руски или црквенословенски език (по избору).

Литература
1) Стари завет
Е. Шарпентие (E. Charpentier), О читау Старог завета (Pour lire lAncien Testa-
ment), Cerf, Париз, 1994.
А. Пол (A. Paul), Библиа, историа, текстови и интерпретацие (La Bible, histoire,
textes et interpretations), Nathan, Париз, 1995, 185.
Р. Рендторф (E. Rendtorff), Увод у Стари завет, (Introduction a lAncien Testament),
Cerf, Париз
Р. Лебо (R. Lebeau), Историа евреа (Une Histoire des Hebreux), Tailllandier, Париз,
1998.
Л. Монлубу (L. Monloubou), Пророци Старог завета (Les prophetes de lAncien Te-
stament), Cerf, Париз, 1983.
2) Нови завет
Е. Шарпентие (E. Charpentier), О читау Новог завета (Pour lire le Nouveau Testa-
ment), Cerf, Париз, 1992.
В. Харингтон, Нови увод у Библиу (Nouvelle Introduction a la Bible), Seuil, Париз,
1971.
Ц. Тасин (C. Tassin), Еванее по Матеу (LEvangile de Matthieu), Centurion, Париз,
1991.
. Хервиу (J. Hervieux), Еванее по Марку (LEvangile de Marc), Centurion, Париз,
1991.
X. Кузин (H. Cousin), Еванее по Луки (LEvangile de Luc), Centurion, Париз, 1993.
Б. Стандерт (B. Standaert), Еванее по Марку (LEvangile de Marc), Cerf, Париз, 1997.
. Н. Алети (J. N. Aletti), Када Лука проповеда (Quand Luc raconte), Cerf, Париз, 1998.
X. Леон-Дуфур (H. Leon-Dufour), Речник Новог завета (Dictionaire du nouveau Te-
stament), Seuil, Париз, 1975 (прво издае)
L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИА У ПАРИЗУ
7
Даниел Маргерат, Иван Буркин (Daniel Marguerat, Yvan Bourquin), О читау би-
блиских казиваа (Pour lire les recits bibliques), Cerf, Париз, 1998.
Жан Брек (Jean Breck), Мо речи (La puissance de la parole), Cerf, Париз, 1996.
А. Маршандур (A. Marchandour), Еванее по овану (LEvangile de Jean), Centu-
rion, Париз, 1992.
. П. Превост (J. P. Prevost), Pour lire lApocalypse, Cerf/Novalis, Париз, 1991.
. П. Превост (J. P. Prevost), Откровее (LApocalypse), Centurion, Париз, 1995.
. П. Превост (J. P. Prevost), Откровее (LApocalypse), Cerf, Париз, 1998.
3) Историа цркве
О. Клеман, Формулисае правила вере (La formulation des regles de la foi), Contacts,
1995.
Тимоти Вер (Калистос), Православе (LOrhodoxie), DDB, Париз, 1997.
. Маендорф, Православна црква, уче и данас (LEglise orthodoxe, hier et
aujourdhui), Seuil, Париз, 1995.
. Даниелу и И. Мару, Нова историа цркве (Nouvelle Histoire de lEglise), 1. том.,
Seuil, Париз, 1963.
. Ортиз де Урбина, Никеа и Константинопо (Nicee et Constantinople), Orante, Па-
риз, 1963.
T. Камелот (Th. Camelot), Ефес и Халкидон (Ephese et Chalcedoine), Orante, Париз,
1962. и 1963.
. Маендорф-Пападакис, Источни хришанин и исход папства (LOrient chretien et
lessore de la papaute), Cerf, Париз, 2001.
А. Шмеман, Историски пут Православа (Le chemin historique de lOrthodoxie),
YMCAPress, Париз, 1995.
. Маендорф, Христос у источно-хришанско мисли (le Christ dans la Theologie
byzantine), Cerf, Париз, 1969.
. Маендорф, Увод у хришанско богослове (Initiation a la Thologie byzantine),
Cerf, Париз, 1975.
. Маендорф, Свети Григорие Палама и православна мистика (Saint Gregoire Pa-
lamas et la Mystique orthodoxe), Seuile, Париз, 1959.
Е. Аман (E. Aman), Каролиншка епоха (Lepoque carolingienne), dir. Fliche and Mar-
tin vol. 6, Bloude et Gay, 1937.
Ф. Дворник (F. Dvornik), Фотиева шизма (Le schiyme de Photius), Cerf, Париз, 1950.
Ш. и Л. Петри(Ch. et L. Pietri), Историа хришанства (Lhistoire de christianisme),
Париз, 1995.
С. Рунциман (Steven Runciman), Велика Црква у ропству (The great Churche in capti-
vity), Кембри, 1968.
4) Патрологиа
А. Хаман (A. Hamman), Речник Отаца цркве (Dictionnaire des Peres de lEglise),
DDB, Париз, 1997.
Г. Питерс (G. Peeters), О читау Отаца Цркве (Lire les Peres de lEglise), DDB, Па-
риз, 1981.
. Кастен (J. Quasten), Увод у Оце цркве (Initiation aux Peres de lEglise), Cerf, Париз,
L O G O S
8
М. ОГЕНОВИ, . ВИДОВИ
1956. (прва три века), 1987. (четврти и пети век), 1986. (западни Оци).
. Либерт и М. Спанет (J. Liebaert et M. Spanneut), Оци Цркве (Les Peres de lEglise),
Библиотека историе хришанства, Descle, Париз, 1986. и 1990.
. Кели (J. Kelly), Увод у учее Отаца цркве (Initiation a la doctrine des Peres de
lEglise), Cerf, Париз, 1968.
Б. Алтанер (B.Altaner), Детание о патрологии (Precis de Patrologie), Salvator, Па-
риз, 1961.
Л. Боае (L. Bouyer), Духовност Новога завета и Отаца (La spiritualite de Nouveau
Testament et les Peres), Aubier, Париз, 1966.
П. Христу, Грчка патрологиа (Patrologie grecque), Солун, 1978. (на грчком)
И. Коман (I. Coman), Патрологиа (Patrologie), Букурешт 1984. (на румунском)
. Маендорф, Византиско богослове (LInitiation a la Theologie Byzantine), Cerf,
Париз, 1975.
.Маендорф, Христос у источно-хришанско мисли (Le Christ dans la Theologie
Byzantine), Париз, 1959.
.Маендорф, Увод у изучавае Светога Григориа Паламе (Introduction a letude de
Gregoire Palamas), Seuil, Париз, 1959.
Апостолски Оци (Les Peres apostoliques), y Жива вера, 244, Cerf, Париз.
Свети Ирине Лионски, Излагае апостолског учеа (Demonstration de la Predica-
tion Apostolique), SC 406.
Свети Иполит Римски, Апостолскo предае (La Tradition Apostolique), SC 11.
Филон Александриски, Пут Аврамов и алегориско тумачее Закона (La migration
dAbraham et Commentaire allegorique des Lois), Cerf, Париз.
Свети устин Мученик, Сабрана дела (Oeuvres complиtes), Migne, Париз, 1995.
Климент Александриски, Протрептик (Le Protreptique) Педагог (Le Pedagogue),
SC 70, 108, 158.
Ориген, Омилие о Броевима (Homelies sur les Nombres).
Разговор са Хераклитом (Entretien avec Heraclide), SC. 67.
Посланица Диогнету (Epitre a Diognete), SC 33.
Тертулиан, (De la prescription contre les heretiques) SC 46 О васкрсеу мртвих (La
resurrection des morts) (Traite du Bapteme) SC 35.
Свети Киприан Картагински, О единству Цркве (De lunite de lEglise), (Жива
вера, 9.)
Свети Атанасие Александриски, О оваплоеу (Sur lIncarnation du Verbe), SC
400. Писмо Серапиону (Lettre a Serapion), SC 15. Антоние Велики (Antoine
le Grand, Peres des moines), SC 400.
Свети Василие Велики, О Светоме Духу (Traite du Saint Esprit), SC 17. О човеко-
вом пореклу (Sur lorigine de lhomme), SC 160.
Свети Григорие Нисиски, Стварае човека (La creation de lhomme), SC 6. Жи-
вот Мосеев (La vie de Moise), SC 1. О Песми над песмама (Sur le Contique
des Contiques), Жива вера, 281.
Свети Григорие Богослов, Теолошке главе (Discours Theologiques), SC 250.
Свети Кирило ерусалимски, Мистагошке катихезе, (Catecheses mystagogiques), SC 126.
Свети Амвросие Милански, (Des Sacrements, Des Mysteres), SC 126.
L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИА У ПАРИЗУ
9
Блажени ероним, избор текстова у Блажени ероним (Saint Jerome) у издау Де-
ла Светих (Les Ecrits des Saints), Namur.
Блажени Августин Ипонски, Исповести (Les Confessons), едан од набоих прево-
да на француском езику налази се у часопису Жива вера 165. и 214.
Свети Винсент Ларински, Commonitorium.
Свети ован Златоусти, (Sur lincomprehensibilite de Dieu) SC 28. О светим тана-
ма (Sur le Sacerdoce), SC 272. Писма Олимпии (Lettres a Olympias) SC 13.
Свети Лав Велики, (Sermons pour lannee liturgique), Жива вера 222.
5) Догматско богослове
С. Булгаков, Православе (LOrtodoxie), LAge dHomme, Париз, 1980.
В. Лоски, Есеи о мистичко теологии Цркве на Истоку (Essai sur la theologie
mystique de lEglise dOrient), Cerf, Париз, 1990.
. Маендорф, Православна црква, уче и данас (LEglise Orthodoxe hier et
aujoudhui), Seuil, Париз, 1995.
О. Клеман, Православна црква (LEglise Orthodoxe), Que sais, Париз, 1998.
Тимоти Вер (Калистос), Православе (LOrthodoxie), DDB, Париз, 1997.
Б. Бобринско, Тана Свете Троице (Le Mystere de la Trinite), Cerf, Париз, 1986.
. Маендорф, Византиско богослове (Initiaition a la theologie byzantine), Cerf, Па-
риз, 1969.
Тимоти Вер (Калистос), Приближавае Богу кроз православну мисао (Aproches de
Dieu dans la pense orthodoxe), DDB, Париз, 1982.
Б. Бобринско, Заедница Светога Духа (Communion du Saint Esprit), Bellefontaine,
Париз, 1992.
. Гие (J. Guillet), Библиске теме (Themes bibliques), Aubier, Париз, 1954.
Свети Василие Велики, О Светоме Духу (Traite du Saint Esprit), SC 17.
Свети Григорие Нисиски, Теолошке главе (Discours theologiques), SC 250.
Свети ован златоусти, (Sur lincomprehensibilite de Dieu), SC 28.
О. Клеман, Смисао Земе, забелешке о православно космологии (Le sens de la Ter-
re, notes de la cosmologie orthodoxe), Bellefontaine, 1976.
Стефанос Караламбдис, Хришанска космологиа (Cosmologie chretienne), Cerf, Па-
риз, 1983.
Свети Василие Велики, Беседе о Шестодневу (Discours sur lHexaemeron), SC 26.
Свети ефрем Сириски, Химне о Рау (Hymnes sur le Paradis), SC 137.
О. Клеман, Питаа о човеку (Questions sur lhomme), Stock, Париз, 1972.
. Зизиулас, Еклисиолошке теме (LEtre ecclesial), Женева, 1981.
Х. анарас, Жива вера Цркве (La foi vivante de lEglise), Женева, 1989.
Свети Григорие Нисиски, Стварае човека (La creation de lhomme), SC 6, Париз,
1943.
Свети Макарие, Духовне омилие (Homelies spirituelles), 1984.
О. Клеман, Записи о злу (Notes sur le mal), Contacts, 31, 1960.
Г. Флоровски, Tenebrae noctium, у делу Зло е меу нама (Le mal est parmi nous),
Париз, 1948.
L O G O S
10
М. ОГЕНОВИ, . ВИДОВИ
Л. Бое, Проблем зла у древном хришанству (Le probleme du mal dans le christiani-
sme antique), у часопису Живи Бог (Dieu vivant), 46, 1946.
. Гие, Библиске теме (Themes bibliques), Aubier, Париз, 1954.
В. Кривошеин, Анели и демони (Anges et demons), Москва, 2000. (постои на ру-
ском, француском и енглеском езику).
Свети Ирине Лионски, Против ереси (Contre les heresies), Париз, 1984.
П. Евдокимов, Христос у руско мисли (Le Christ dans la pensee russe), Cerf, Париз,
1970.
. Лиебарт (J. Libaert), Оваплоее о пореклу на Халкидонском сабору (LIncarna-
tion des origines au Concile de Chalcedoine), Cerf, Париз, 1966.
О. Кулман, Христологиа у Новом завету (Christologie du Nouveau Testament), De-
lachaux et Niestle, Париз, 1988.
Л. Серфо (Lucien Cerfaux), Христос у теологии Светога Павла (Le Christ dans la
theologie de St. Paul), Cerf, Париз, 1954.
Г. Олен (G. Aulen), Христос Победите, Christus Victor, Aubier, Париз, 1949.
Свети Атанасие Александриски, О оваплоеу (Sur lIncarnation du Verbe de Dieu),
SC 199, 1973.
Великопосни Триод
Пентикостар
В. Лоски, Троични карактер Цркве (Du troisiement attribut de lEglise), Aubier Mon-
taigne, Париз, 1967.
Г. Флоровски, Тело живога Христа (Le Corps du Christ vivant), у La Sainte Eglise
Universelle, Labor et Fides, Женева, 1948.
Зизулас, Еклисиолошке теме (LEtre ecclsial), Labor et Fides, Женева, 1981.
Л. Серфо, Теологиа Цркве према св. Павлу (La thologie de lEglise suivаnt St. Paul),
Cerf. Париз, 1942.
Свети Игатие Богоносац, Писма (Lettres), Cerf, Париз, 1951, SC 10.
Свети Ирине Лионски, Против ереси (Contre les Hrsies), Cerf, Париз, 1985.
Свети Киприан Картагински, О единству Цркве (Sur lUnit de lEglise), DDB, Па-
риз, 1979.
С. Булгаков, аковева лествица (LEchelle de Jqcob), LQge dHomme, Лозана,
1986.
. Даниелу, Анели и ихова мисиа (Les anges et leurs mission), Шевто, 1953.
Свети ован Златоусти, Омилие о непомивости Божио (Homlies sur lIncompre-
hesibilit de Dieu), SC 28, Париз.
Псеудо Дионисие, Небеска ерархиа (La hirarchie cleste), SC 58, Cerf, Париз,
1958.
6) Литургиско богослове
К. Андроников, Смисао Литургие. Однос измеу Бога и човека (Le sens de la Litur-
gie. La relation entre Dieu et lhomme), Cerf, Париз, 1988.
А. Шмеман, За живот света (Pour la vie du monde), Париз, 1969.
. Маендорф, Православна Црква, уче и данас (LEglise orthodoxe hier et
aujoudhui), Париз, 1995.
L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИА У ПАРИЗУ
11
. Маендорф, Увод у византиско богослове (LInitiation la thlogie byzantin), Па-
риз, 1974.
М. Mецгер (M. Metzger), Историа Литургие, велики периоди (Histoire de la litur-
gie, les grandes tapes), Мала енциклопедиа Православа, Париз, 1994.
М. Аранз (M. Arranz), Велики периоди византиске литургие: Палестина Визан-
тиа Русиа, историски есеи (Les grandes tapes de la liturgie byzantine: Pale-
stine Byzance Russie, essai daperзu historique) у Liturgie de lEglise partiqulire et
liturgie de lEglise universelle, изречено на XXII конфереции одржано на Ин-
ституту Св. Сергиа у току недее литургиских студиа, Рим, 1976, 4372.
Р. Тафт, Византиски обред: кратка историа (Le rite byzantin: bref historique), Па-
риз, 1996.
Литургиа, ен смисао, ен дух, ен метод, Литургиа и теологиа (La Liturgie,
son sens, son sprit, sa mthode, liturgie et thologie), XXVIII конференциа одр-
жана на Институту Св. Сергиа током недее литургиских студиа, Рим, 1982.
Шаноан А. Роз (Chanoine A. Roze), Смисао бдениа у литургиско години (La signi-
fication des grandes vigiles dans lanne liturgique), у Литургиа, ен сми-
сао, 261269.
Касиан, Дом Б. Бот, (La prire des heures), VIII конференциа одржана на Институту
Св. Сергиа у току седмице литургиских студиа, Париз, 1963.
П. Бредшоу (P. Bradshaw), Хришанска Литургиа у своим коренима. Извори и ме-
тоде (La Liturgie chrtienne en ses origines. Sources et mthodes), Париз, 1995.
И. Х. Далме (I. H. Dalmais), o. М. Ги (M. Guy), Принципи Литургие (Principes de la
Liturgie), Париз, 1983.
Д. Клерк (D. Clerck), Поимае Литургие (Lintelligence de la Liturgie), Париз, 1995.
А. Баумштарк (A. Baumstark), Упоредна Литургиа, принципи и методе за студие о
хришанским Литургиама (Liturgie compare, principes et mthodes pour ltu-
de des liturgies chrtiennes), Шевто, 1953.
К. Андроников, Васкрши циклус. Смисао празника II (Le cycle pascal: Le sens des
fetes), LAge dHomme, Париз Лозана, 1985.
О. Клеман, о. А. Шмеман, Тана Васкрса. Литургиски коментари (Le mystre pa-
scal. Commentaires liturgiques), Bellefontaine SO 16, 1975.
Празници и живот Исуса Христа, I, Оваплоее (Les fetes et la vie de Jsus Christ, I,
lIncarnation), група православних катихета, Париз, 1985.
Празници и живот Исуса Христа, II, Васкрсее (Les fetes et la vie de Jsus Christ, II,
la Rsurrection), id., Париз, 1989.
А. Г. Мартимор (A. G. Martimort), Литургиа и време (La liturgie et le temps), Париз, 1983.
Р. Кабие (R. Cabi), Педесетница, Разво васкрше Педесетнице у току првих пет
векова (La Pentecote: Lvolution de la cinquantaine pascal au cours des cinq pre-
miers sciles), Tournai, 1965.
О. Касел (O. Casel), Васкрс у Цркви Отаца (La fete des Paques dans lEglise des
Pres), Париз, 1963.
Б. Бобринско, Литургиски живот (La vie liturgique), Cerf, Париз, 2001.
А. Шмеман, Евхаристиа (LEucharistie, sacrement du Royaume), OEILYMCA Pres-
se, Париз, 1985.
С. Булгаков, Евхаристиски догмат (Le dogme eucharistique) у La Pense orthodo-
xe, Радови Института Светог Сергиа, LAge dHomme, 1987.
L O G O S
12
М. ОГЕНОВИ, . ВИДОВИ
Р. Борне, Византиски коментари о Божанствено Литургии из VI и XV века (Les
commentaires byzantins sur la Divine Liturgie du VII au XV sicle), Париз, 1966.
Л. Боае, Евхаристиа, Теологиа и духовност евхаристиске молитве (LEucharistie,
Thologie et spiritualit de la prire eucharistique), Descle, Париз, 1990.
Н. Кавасила, Тумачее Божанствене Литургие (Explication de la Divine Liturgie),
SC 4, Париз, 1967.
Божанствена Литургиа светог ована Златоустог (La Divine Liturgie de saint Jean
Chrysostome), Liturgica, Париз, 1981. (текстови на црквенословенском и фран-
цуском).
Божанствена Литургиа светог ована Златоустог (Divine Liturgie de saint Jean
Chrysostome), Шамбези (текстови на грчком и француском).
Света и Божанствена Литургиа светога Василиа (La Sainte et Divine Liturgie de
saint Basile), Fraternit Orthodoxe, 1986.
Свети Кирило ерусалимски, Мистагошке катихезе IV и V (Catchses mystagogiqu-
es IV et V), Pidagnel, Париз, 1988.
Свети Максим Исповедник, Мистагогиа (Mystagogie) у Linitiation chrtienne,
Париз, 1980, 251291.
А. Шмеман, Водом и Духом (Deau et desprit), Thophanie, Париз, 1987.
. Маендорф, Брак из православне перспективе (Le Mariage dans la perspective ort-
hodoxe), OEUL YMCA Presse, Париз, 1986.
Б. Бобринско, Свете тане у православно Цркви (Les sacrements dans lEglise ort-
hodoxe), Le Messager orthodoxe, 27 28, 1964, 5056.
Н. Црнокрак, Библиско утемеее византиске тане брака (Les Fondaments bibli-
ques de loffice byzantin du mariage), конференциа на Институту Св. Сергиа
током XL недее библиских студиа, Рим, 1994, 3956.
. Гие, Од Исуса до светих тани (De Jsus aux sacrements), Cahiers Evangile 57, Па-
риз, 1986.
Дидахи (La Doctrine des douze apores), W. Rordorf, Париз, 1978.
Свети Иполит Римски, Апостолско предае (La Tradition apostolique), B. Botte, SC 11.
Свети Амвросие Милански, (Des sacrements, des mystres, explication du symbole)
SC 25, Париз 1994.
Свети Кирило ерусалимски, Мистагошке катихезе (Catchses mystagogiques), SC
126, Париз, 1988.
Свети ован Златоусти, Осам крштеских катихеза (Huit catchses baptismales),
SC 50, Париз 1985.
Свети ован Златоусти, Три крштеске катихезе (Trois catchses baptismales) SC
366, Париз, 1990.
Свети Амвросие Милански, Покаае (La penitence), R. Gryson, Париз, 1971.
П. Шове (P. Chauvet), Свештенство крштених, свештенство свештеника (Sacerdo-
ce des baptiss sacerdoce des pretres), Париз, 1991.
Свети ован Златоусти, Шест кига о свештенству (Sur la sacerdoce), SC 272, Па-
риз 1980.
7) Аскетско богослове
Х. анарас, Слобода морала (La libert de la moral), Lаbor et Fides, Париз, 1979.
L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИА У ПАРИЗУ
13
П. Пласид, Ми смо видели праву Светлост (Nous avons vu la vraie Lumire), LAge
dHomme, Лозана, 1990.
П. Пласид, Еванее у пустии (LEvngile au Dsert), OEUL-YMCA Presse, Париз,
1985.
Свети Григорие Палама и православна мистика (Saint Grgoire Palamas et la mysti-
que orthodoxe), Seuil, Париз, 2001.
БехрСигел, Место срца (Le Lieu du coeur), Cerf, Париз, 1989.
Архимандрит Софроние, Старац Силуан (Staretz Silouane), Prsence, Париз, 1973.
Архимандрит Софроние, Молитва, искуство вечности (La prire, exprience de
lternit), Sel de la terre/Cerf, Париз, 1998.
Филокалиа (La Philocalie), томови I и II, DDB/Latts, Париз, 1995.
Свети Атанасие, Живот светог Антониа (Vie dAntoine), SC 400, Париз
Живот светог Пахомиа (Vie de saint Pachome), Bellefontaine, 1984.
Евагрие, Практичне главе (Trait practique), SC 170. и 171.
Свети ован Касиан (Confrences), SC 42, 54 и 64; Париз
Свети Макарие, Духовне омилие (Homlies spirituelles), Bellefontaine SO, Париз.
Диадох Фотички, Духовна дела (Oeuvres spirituelles), SC 5, Париз.
Свети ован Лествичник, Света лествица (LEchelle Sainte), Bellefontaine SO, 1987.
Свети Исак Сириац, Духовни списи (Ecrits spirituels), DDB, Париз, 1981.
Свети Диадох из Газе, Духовна дела (Oeuvres spirituelles), SC 92, Париз 1963.
Монах Марко, Духовне и теолошке главе (Traits spirituels et thologiques), Bellefon-
taine, 1985.
8) Агиологиа
А. Г. Цамис (A. G. Tsamis), Агиологиа (Agiologia), Ekdoseis P. Pournara, Солун,
1985. (на грчком).
Историа светих и хришанске светости (Histoire des saints et de la saintet chrti-
enne), Hachette, Париз, 1985.
Синаксар, животи светих Православне цркве (Le Synaxaire, Vie des saints de lElise
Orthodoxe), Солун, 1989
Г. П. Федотов, Свети древне Русие (Sviatye drevnej Rusi), YMCA-Press, Париз, 1989
(на руском).
Е. Бехр-Сигел, Молитва и светост у Руско цркви (Prire et saintet das lEglise rus-
se), Bellefontaine SO 33, 1982.
Свети и светост у Литургии (Saints et saintet dans la Liturgie), конференциа одр-
жана на Институту Светог Сергиа, XXXIII недеа литургиских студиа, ed.
Litugiche, Рим, 1987.
9) Канонско право
. Х. Ериксон, Православно канонско предае (The Ortodox Canonical Tradition) у
St Vladimirs Theological Quarterly, t. 27, n3, 1983, 155167.
К. Ефел, . Леклерк (K. Hefele, J. Leclercq), Историа сабора према оригиналним до-
кументима (Histoire des Conciles daprs les documents originaux), уорк,
1973.
L O G O S
14
М. ОГЕНОВИ, . ВИДОВИ
В. Лоран (V. Laurent), Канони Трулскога сабора 691692. Примарни извори Права
цркве са Истока (Loeuvre canonique du Concile in Trullo 691692; Source pri-
maire du Droit de lEglise orientale), у Revue des Etudes Byzantines, том XXIII,
1965, 741.
Г. Лимурис (G. Limouris), Источно канонско право (Le droit canonique oriental),
Стразбур, 1990.
П. Меневизоглу (P. Menevisoglou), Историски увод у каноне Православне цркве (In-
troduction historique aux canons de lEglise orthodoxe), Стокхолм, 1990 (на грч-
ком).
. Маендорф, Еклисиологиа: канонски извори (Ecclsiologie: les souces canoniques),
у Увод у византиско богослове, Cerf, Париз, 1975, 107122.
Н. Милаш, Црквено право Православне цркве на Истоку (Le Droit ecclsiastique de
lEglise Orthodoxe dOrient), Атина, 1906. (на српском, грчком, руском и бугар-
ском).
Г. Папатомас, Различити канонски модалитети примеивани у урисдикции Васе-
енске патриаршие (Les diffrentes modalits canoniques dexercice de la juri-
diction du Patriarcat oecumnique e Constantinople), у Истина, 4, 1995, 369
385.
Л. . Пацавос (L. J. Patsavos), Како би ствари требало да буду: теолошка и канон-
ска разматраа (How Things Should Be: Theological and Canonical Understan-
dings) у The Role of the Priest and the Apostolate of the Laity, Holy Cross Ortho-
dox Press, Бруклин, 1982, 1323.
Ван дер Вал (Van der Wal), Historiae juris graeco-romani delineatio, извори византи-
ског права од 300. до 1453. (Historiae juris graeco romani delineatio, les sour-
ces du droit byzantin de 300. а 1453.), Егберт, 1985.
. Зизулас, Евхаристиа, епископ и Црква у прва три века (LEucharistie, lveque et
lEglise durant les trois pre,iers scicles), Descle et Brouwer, Париз, 1994.
Н. Афанасев, Црква Светога Духа (LEglise de Sainte Esprit), Cerf, Париз, 1975.
А. Борели, Црква, ние ли то само институциа? (LEglise nest-elle quune institu-
tion), Promotha, ТулонМарсе, 1994.
. Конгар (Y. Congar), Папа као патриарх Запада (Le Pape comme patriarche dOc-
cident) у Истина XXVIII 4, 1983, 374390.
. Х. Ериксон, Прихватае неправославних у Православну цркву (Reception of Non-
Orhodox into the Orthodox Church), y Diakonia no 13 (198485), 6886.
А. евти, Еклисиологиа апостола Павла према светом овану Златоусту
(LEcclsiologie de lApotre Paul selon Saint Jean Chrysostome), Атина, 1984. (на
грчком).
А. Казев (A. Kniazeff), Часови канонског права (Cours de Droit canon), Institut de
Thologie orthodoxe Saint Serge, Париз, 1988.
. Коцонис (J. Kotsonis), Проблеми еклисиолошке икономие (Problmes de lcono-
mie ecclsiastique), Recherches et synthses, section de dogme, II, 1971.
Д. Е. Лан (D. E. Lanne), Помесне цркве и Патриаршие у време великих Сабора
(Eglises locales et patriarcats lpoque des grands Conciles), у Irnicon, 3,
1961, 292321.
Х. М. Легран (H. M. Legrand), Билтен о еклисиологии. Увод у Цркве на Истоку
(Bulletin decclsiologie. Introductions aux Eglises dOrient), у Revue des Scien-
ces philosophiques et thologiques, 1972, 661713.
L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИА У ПАРИЗУ
15
Л. Хилие (L. Hillier), Политичко искуство у Православу (Lexprience politique de
lOrthodoxie), у Les chrtiens et lEtat, Париз, 1967, 69125.
Максим из Сарда, Васеенска патриаршиа у Православно цркви (Le Patriarcat
oecumenique dans lEglise orthodoxe), Beauchesne, Париз, 1975.
. Маендорф, Брак у перспективи Православа (Le mariage dans la perspective ort-
hodoxe), YMCAPress, Париз, 1986.
. Маендорф, Православна црква, уче и данас (LEglises orthodoxe hier et aujo-
urdhui), Seuil, Париз, 1960.
Л. . Пацавос, Мешани бракови и канонско предае Православне цркве (Mixed Mar-
riages and the Canonical Tradition of the orthodox Church), y Greek Orthodox
Theological Review , 34/1978, 243256.
Л. . Пацавос, Став Православа о разводу (The Orthodox Postion on Divorce), y
Diakonia, 1970, 415.
В. Фидас, Помесна црква аутокефална или аутономна у односу са другим Цр-
квама. Аутокефалност и заедница (LEglise local autocphale ou autonome
en communion avec les autres Eglises. Autocphalie et communion), Centre ortho-
doxe du Patriarcat oecumenique, ШамбезиЖенева, 1981, 141150.
Прокоп, Систем односа измеу Цркве и државе (Systmes de relation entre lEglise et
lEtat), Кавала, 1987, (на грчком).
Смиренски, Разво данашег обреда венчаа и паралелни канонски разво (The Evo-
lution of the Present Rite of Matrimony and Parallel Canonical Developments), y
St Vladimirs Seminary Quarterly, 8/1964, 3848.
С. Вогел, Заедница и помесне цркве у првим вековима. Примат и синодалност у
току преникеског периода (Communion et Eglises locales aux premiers scicle.
Primatialit et synodalit durant la priode antnicenne), у Lanne canonique t.
XXV, 1981, 169177.
Х. анарас, Истина и единство Цркве (Vrit et unit de lEglise), Axios, Белгиа,
1989.
Н. Захаропулос, Историа односа измеу Цркве и државе (Histoire des rapports en-
tre lEglise et lEtat), Солун, 1985.
. Зизулас, Помесна црква у светлу Евхаристие (LEglise local dans une perspective
eucharistique), y Messager de lExarchat du Patriarche russe en Europe occidenta-
le, 97100/1978, 3548.
И. Зузек (I. Zuzek), Светотаински канонски закон хришанског Истока (The Sacre-
mental Canon Law of the Christian East) y Concilium, 38/1968, 146160.
10) Мариологиа
А. Казев, (A. Kniazeff), Богородица у Православно цркви (La Mиre de Dieu dans
lEglise Orthodoxe), Cerf, Париз, 1990.
11) Иконологиа
Л. Успенски, Теологиа иконе (Thologie de licone), Cerf, Париз, 1980.
В. Лоски, Л. Успенски, Значее икона (The meaning of icons), уорк, 1985.
Н. Озолин, Теологиа иконе (Thologie de licone), Cerf, Париз, 1987.
К. вон Шонборн (K. von Schonborn), Икона Христова и ене догматске поставке
(Licone du Christ, ses fondements dogmatiques), Cerf, Париз, 1989.
L O G O S
16
М. ОГЕНОВИ, . ВИДОВИ
А. Грабар, Путеви ствараа у хришанско иконографии (Les vois de la cration en
iconographie chrtienne), Flammarion, Париз, 1979.
А. Грабар, Прва хришанска уметност (Le premier art chrtien), Gallimard, Париз,
1966.
А. Грабар, Златно доба у време устиниана (Lage dor de Justinien), Gallimard, Па-
риз, 1966.
А. Грабар, Византиа, византиска уметност у средем веку (Byzance, lart byzatin
duMoyen Age), Albin Michel, Париз, 1963.
А. Грабар, Хришанска источна Европа (LEurope orientale chrйtienne), Albin Mic-
hel, 1963.
12) Историа Руске цркве
П. Паскал, Историа Русие (Histoire de la Russie), PUF Que sais, Париз, 1980.
В. Милиуков, Историа Русие (Histoire de la Russie), Leroux, Париз, 1933.
Платонов, Историа Русие, IXXIII (Histoire de la Russie, IXXIII scicle), Payot, Па-
риз.
В. Водоф (V. Vodoff), Раае руског хришанства (Naissance de le chrtient russe),
Fayard, Париз, 1988.
А. Карташов, Историа руске цркве (Histoire de lEglse russe), YMCAPress, Париз,
1959. (на руском)
Света Русиа (La Sainte Russie), Descle et Brouwer, Париз, 1989.
Историа руске цркве (Histoire de lEglise russe), Nouvelle Cit, Париз, 1989.
Д. Поспиеловски, Руска црква под Советским режимом 19171982 (Te Russian
Church under he Soviet Regime 19171982), SVSs Press, уорк, 1984.
Е. БехрСигел, Молитва и светост у руско цркви (Prire et saintet dans lEglise
russe), Bellefontaine, Париз, 1982.
П. Ковалевски, Свети Сергие и руска духовност (Saint Serge et la spiritualit russe),
Seuile, Париз, 1958.
13) Историа западне Цркве
Историа Цркве (Histoire de lEglise), под дирекциом А. Флиша и В. Мартина, Па-
риз, 1946.
Историа хришанства (Histoire du Christianisme), DescleFayard, Париз, 1990.
Нова историа Цркве (Nouvelle Histoire de lEglise), Seuile, Париз, 1963.
Х. Бетенсон (H. Bettenson), Илустровани документи историе Цркве (Documents Il-
lustrative of the History of the Church), SPCK, Лондон, 1920.
Б. . Кид (B. J. Kidd), Приказ Реформацие на тлу континенталне Европе (Docu-
ments Illustrativ of the Continental Reformation), Оксфорд, 1967.
14) Пасторална теологиа и омилитика
Н. Афанасев, Црква Светога Духа (LEglise de Saint Esprit), Cerf, Париз, 1975.
. Маендорф, Увод у византиско богослове (Initiation la thologie byzantine),
Cerf, Париз, 1975.
. Маендорф, Брак у православно перспективи (Le Marriage dans la perspective ort-
hodoxe), YMCAPress, Париз, 1975.
L O G O S
ТЕОЛОШКИ ИНСТИТУТ СВЕТОГ СЕРГИА У ПАРИЗУ
17
Антоние Блум, Школа молитве (Lcole de le prire), Париз, 1972.
За Омилитику: беседе св. ована Златоуста, св. Григориа Богослова и св. ована
Дамаскина из Хришанских извора (SC); св. ован Кронштатски и митрополит
Антоние Сурошки, св. Филарет Московски у LAn de grace du Seigneur, Бе-
рут, 1988.
15) Поае
Октоих, Мине, Триод на грчком и црквенословенском езику.
Часослов, Шевето, 1975.
Псалтир, превод арх. Плацида (Десела), YMCAPress или Tinos.
Октоих Недеа Служба у осам гласова, Шевето, 1972.
Молитва у црквама византиског обреда, непокретни празници, васкрши празни-
ци, Шевето.
Мине, превод Д. Гиома, Рим, 1982.
16) Историа руске философие:
Г. Флоровски, Путеви руског богослова (Les vois de la thologie russe), LAge
dHomme, Париз, 2001.
В. Зенковски, Руска философиа (La philosophie russe), YMCAPress, Gallimard, Па-
риз, 1992.
Н. Лоски, Историа руске философие (Histoire de la philosophie russe), Payot, Па-
риз.


L O G O S